Mindfulness Meditacija za panični poremećaj

Kako meditacija može pomoći s paničnim simptomima

Ljudi sa poremećajima anksioznosti često su skloni čestim zabrinutostima, osećanjima nervoze i negativnim mišljenjem. Na primjer, mnogi ljudi sa paničnim poremećajima troše vrijeme brinuti o budućnosti ili naglašavajući prošlost. Srećom, tehnike opuštanja mogu pomoći u suzbijanju ovih simptoma.

Tehnike opuštanja su prakse koje možete sami naučiti ili uz pomoć profesionalca.

Ove aktivnosti imaju za cilj da vam pomognu u usporavanju vaših misli, izbacivanjem stresa i otvaranjem do dubokog opuštanja. Takve tehnike mogu pomoći u borbi protiv mnogih kognitivnih i fizičkih simptoma paničnih poremećaja i anksioznosti.

Zajedničke tehnike opuštanja uključuju duboko disanje , jogu , vizualizaciju , masažu i progresivnu relaksaciju mišića ( PMR ). Meditacija razmišljanja je još jedna uobičajena veština relaksacije koja može pomoći u smanjenju stresa i anksioznosti.

Šta je meditacija za upoznavanje?

Meditacija o zrelosti je tehnika opuštanja koja vraća vašu svijest sadašnjosti. Tokom vežbanja pažnje, meditator dozvoljava razmišljanja, bez pokušaja da ih zaustavi ili sudi. Na primer, mogu se pojaviti neprijatne misli vezane za strah, presudu, krivicu i zabrinutost. Svesnost je čin priznavanja ovih misli i dozvoljava im da prođu.

Meditacija o zrelosti zasniva se na ideji da većina ljudi pomera ili ignoriše svoje sadašnje misli i osećanja.

Mnogi veruju da ako ignorišu negativne misli, te misli će jednostavno nestati. Ali pažnja zapravo vam omogućava da se odvojite od negativnog razmišljanja tako što ćete se suočiti s mišljenjem bez reakcije. Dopustivši neprijatne misli proći bez reagovanja, možete razviti novi odgovor na strah i anksioznost.

Tokom vremena i sa praksom, meditacija pažnje može pomoći u stvaranju unutrašnje harmonije, jasnoće i mira.

Početak s meditacijom za svesnost

Kada prvi put počnete da praktikujete meditaciju pažnje, možda će biti korisno to učiniti u mirnom, zabavnom prostoru. Vreme dana kada odlučite da razmišljate može se odrediti vašim specifičnim potrebama. Na primjer, neki ljudi vole da započnu slobodan dan meditacijom, smanjujući jutarnju anksioznost i postavljajući jasan i pozitivan ton za taj dan. Drugi vole da meditiraju noću, napuštaju stres dana i pripremaju se za dobar noćni odmor .

Pokušajte da ostavite najmanje 5 do 10 minuta da sednete u meditaciji, postepeno povećavajući vreme dok se više usavršavate sa vašom praksom. Počnite da sedite ili leđete u ugodnom položaju. Da biste pomogli u fokusu, započnite meditaciju vežbanjem disanja i zatvorite oči. Onda, jednostavno primetite svoje misli, dozvoljavajući vam da sve ideje dođu u svoje mišljenje. Zadržite stav bez presudnog ponašanja dok ste sebi ostavili u svom unutrašnjem glasu. Kada se vaša meditacija oseća potpunom, uzmite nekoliko dubokih daha i otvorite oči.

Meditacija o zrelosti može zvučati dovoljno jednostavno, ali čak i rutinski meditatori s vremena na vreme otežavaju.

U stvari, mnogi ljudi doživljavaju povećanu anksioznost kada prvi put sednu da meditiraju. Motivacija i želja mogu takođe da nestanu iz dana u dan, pa pokušajte da budete strpljivi sa sobom i vašom praksom meditacije.

Ako se držite svoje meditativne prakse, naučićete da sedite sa neprijatnim mislima. Samo kroz redovnu praksu meditacija pažnje će postati manje izazovna, pomoći će vam da smanjite anksioznost i donesete osećaj unutrašnjeg mira.

Izvori:

Chen, KW, Berger, CC, Manheimer, E., Forde, D., Magidson, J., Dachman, L., & Lejuez, CW (2012). Meditativne terapije za smanjenje anksioznosti: sistematski pregled i meta-analiza slučajnih kontrolisanih ispitivanja. Depresija i anksioznost, 29 , 545-562.

Kabat-Zinn, J. (2005). Potpuna katastrofa: Koristite mudrost svog tela i uma da biste se suočili sa stresom, bolom i bolesti. Njujork: Bantam Dell.

Miller, JJ, Fletcher, K., & Kabat-Zinn, J. (1995). Tri godine praćenja i kliničke implikacije mentalne intervencije na smanjenje stresa u lečenju anksioznih poremećaja. Opšta bolnica Psihijatrija, 17 , 192-200.