Ako pate od socijalnog anksioznog poremećaja (SAD), verovatno je da različite situacije izazivaju strahovita osećanja. Svaka društvena situacija ili stanje performansi ima potencijal da izazove socijalne strahove. Ispod je lista nekih od najčešćih situacija.
Zajednički pokretači anksioznosti
- Performanse: Predstave mogu uključivati sportska takmičenja , muzičke predstave ili javno govore . Ljudi sa SAD koji se plaše ovakvih situacija neće raditi na svojoj sposobnosti. Strah od javnog govora takođe može stići na napredak u karijeri.
- Stranke / susret novih ljudi: Ništa ne izaziva socijalnu anksioznost kao prostor prepun stranaca. Upoznavanje ljudi po prvi put ili odlazak na zabavu u kojoj ne poznajete nikoga može biti izazov ako imate SAD.
- Razgovarajte sa autoritetima: Ljudi sa SAD mogu imati poteškoća da razgovaraju sa onima u autoritetu, kao što su nastavnici, profesori i poslodavci.
- Donošenje malog razgovora: Iako se za neke malo olakšava, oni sa SAD mogu naći takvu vrstu razgovora izazovnim.
- Upoznavanje: Svi aspekti davanja mogu izazvati socijalnu anksioznost, pozivanje telefonskih poziva i odlazak na prve datume seksa .
- Pisanje: Ako imate SAD, možete se bojati pisanja pred drugim. Ova briga generalno proizlazi iz straha da će drugi videti ruke kako pišu dok pišete.
- Izjavljujući svoje mišljenje : Da li izbegavate da navedete svoje mišljenje? Da li ideš sa onim što drugi kažu čak i ako se ne slažete? Ljudi sa SAD-a često se plaše da izraze svoje mišljenje iz straha da će drugi biti kritični.
- Čitanje glasno : Pored straha od javnog govora, neki ljudi sa SAD se plaše naglas čitajući pred drugima.
- Jelo pred ostalima: Neki ljudi sa SAD imaju strah da jedu pred drugima . Možda se plaše da piju piće ili da drugi vide ruke.
- Korišćenje javnih odmarališta : Parureza , ili strah od korištenja javnih toaleta, mogu biti izuzetne za neke ljude sa SAD.
Razne situacije mogu izazvati osećanja društvene anksioznosti. Ako strah od ovih situacija ometa vaše funkcionisanje svakodnevno i niste tražili pomoć , važno je upoznati sa stručnjakom za mentalno zdravlje. Tretmani kao što su kognitivno-bihejvioralna terapija (CBT) i lekovi su pokazali da su efikasni u lečenju SAD.